Протест - дан 212. - 28.02. 2008
Протести на Тргу Републике, су одржани и у суботу, 212.дан! Скуп је започео православном молитвом.
Раде Љубичић, представник Покрета 1389 и данас је коментарисао срамну пресуду која је у Хагу изречена највишим српским рукодиоцима и чиме је практично осуђена држава Србија. Невероватно је да и после овакве одлуке, наше власти настављају да уверавају грађане да се у Хагу суди појединцима, а не народу и држави. Несхватљиво је да се и даље истиче да ће сарадња са Хагом бити настављена до њеног окончања. На све то се надовезује и најновији податак да Србија јурећи генерала Ратка Младића дневно потроши 30.000 долара! Уместо да престане да га третира као криминалца, власт мора да му ода највише почасти, а да тај новац преусмери у паметније сврхе.
Раде Љубичић се осврнуо и на тајну одлуку Владе Србије да исплати обештећење да би се Миладину Ковачевићу судило у Србји. Овим путем постављамо питање свима који коментаришу ту одлуку, колико кошта један људски живот и судбина једног нашег држављанина? Да знамо колико они сматрају да је вредан живот једног Србина, да ли је то један долар, 100.000, милион,или не вреди ништа?
Миленко Бодин, председник Студеничког Круга и професор на Факултету за безбедност истакао је да су данас у Београд дошли наши најдражи гости, деца са Косова и Метохије. Они су гости и на фудбалском дербију на стадиону Партизана. Уз организоване доласке сваког месеца и овим путем показујемо да никада нећемо одустати од нашег Космета, али и свих људи који су на српској светој земљи наставили да живе.
Протести се настављају, свакод дана од 17 часова, Ваше место је на Тргу Републике!





01/03/2009, 23:40
Лично, ништа друго и нисам очекивао од политичког суда у Хагу.
Судило се Србији, наравно. Уосталом „NATO“ мора да се опере у светској јавности за свој страшан злочин.
„Милосрдни анђео“ је нова страница у историји људског рода. Био је то заправо „анђео пакла“, знамо сви.
Наводим опет један извод из интервјуа Радована Караџића објављеног у „Светигори“ бр.184 након његовог хапшења, а који је дат у једном београдском листу почетком деведестих:
„... Када помињете Црњанског, подсетили сте ме да кажем да је сваки Србин који се бави србским националним пословима у основи трагична личност. И не очекујем ништа добро ни за кога ко се бави србским националним пословима. Ко се тим путем упути, сигурно му не гину разочарања.
....
Наша плата је на небу што је говорио св.Кнез Лазар...“
Као да је Радован предвидео и свој животни пут. Ово се очигледно односи и на политичаре као и на официре.
Од самог почетка распада СФРЈ смо ратовали са „NATO“ и њиховим обавештајним службама.
Балије, хрватски црви и шиптари су увек имали подршку ових структура, против јединог државотворног народа на Балкану-Срба. Не ради се дакле о лошој дипломатији (која уистину није била добра) већ о унапред припремљеној стратегији разбијања Србског националног ентитета.
Међутим Срби су се тешко лечили од заблуде званој „историјски савезници“. Томе је и те како допринео један шизофрени вођа опозиције 90-тих. Шакал, сећамо се сви...
Случај Милорада Ковачевића треба да буде опомена свим родитељима који шаљу своју децу у савремену Вавилонију.
Милораду и његовој породици желим да издрже ово тешко животно искушење!
Поздрав.