Осуђујемо одлуку Иницијативе младих за људска права да трагичну смрт Бриса Татона искористе за промоцију своје идеологије уместо да раде на смиривању тензија. Саопштење, пуно говора мржње, које су издали организатори скупа из Иницијативе младих за људска права показује да циљ „Марша против насиља“ ни једног тренутка није био борба против насиља већ наставак негативне кампање против патриотских омладинских организација и даљег подизања тензија у Србији.

Српски народни покрет 1389 никада се није користио насиљем у својим активностима нити је пропагирао насиље. Своју борбу увек смо водили ненасилним методима што ћемо наставити и у будућности.  

Информативна  служба СНП 1389

Портпарол Српског народног покрета 1389 Миша Вацић осуђен је јуче на 30 дана затвора и одмах послат на издржавање казне у затвор Падинска Скела. Вацић је осуђен на основу лажних изјава инспектора Одељења за јавни ред и мир Београдског МУП-а и лажне изјаве заменика комадира полиције. Такође, онемогућемо му је да има адвоката јер је полицајац на улазу у станицу 29. новембар спречио адвоката И. М. да присуствује суђењу обмањујући га да је Вацић пребачен на друго место.

Српски народни покрет 1389 сматра да је ова пресуда представља одмазду пропедерско-проевропског режима Бориса Тадића и Ивице Дачића због понижења које су доживели отказивањем тзв „Параде поноса“. Обавештавамо диктаторски режим да нас неће уплашити хапшењима и казнама и нека буду свесни да ће за сваки наш дан у затвору они лежати једну недељу а за сваку нашу недељу један месец. Доказали смо и доказиваћемо да смо јачи од њих!

Отказивање тзв „Параде поноса“ је прва победа народа Србије над репресијом Тадић-Дачић а за њом ће следити нове победе. Хапшења представљају само додатно понижавање и суноврат режима који на све начине покушава да спречи уличне протесте свесни да ће на улици бити срушени.

Смрт диктатури, слобода за Мишу Вацића!


Информативна служба СНП 1389

Миша Вацић осуђен је на 30 дана затвора и одмах упућен на одcлужење казне у Падинску Скелу због данашње изјаве у листу Курир:
„ Pozivamo ljude da se iz predostrožnosti okupe u nedelju ujutro na Platou u najvećem mogućem broju na „Apsolutno nenasilnoj svenarodnoj srpskoj žurki seksualno nedevijantnih“. Ako je parada otkazana, onda da proslavimo veliku pobedu - poziva Vacić. On poručuje da gej parade u Srbiji nikad neće ni biti i da će se „1389“ tome uvek suprotstaviti, kako kaže, nenasilnim, gandijevskim metodama.

Вацић је осуђен данас по кратком поступку без права на адвоката.

СНП 1389 подсећа да МУП Србије до данас није доставио организаторима скупа „Апсолутно ненасилна свенародна српска журка сексуално недевијантних“ писмену одлуку да је скуп забрањен. Када су активисти 1389 јутрос у 8 сати дошли на Плато полиција им је образложила забрану после чега су се у миру разишли тако да скуп није ни започео. Вацић је ухапшен у 10.30 испред Цркве светог Саве за време литургије.    

Захтевамо од МУП-а и да одговори зашто и организаторима „Журке“ није достављено писмено решење о забрани окупљања на Платоу као што је то учињено организаторима тзв „Поворке поноса“?

Информативна служба СНП 1389

Активисти Српског народног покрета 1389 и Удружења „Наши“ окупили су се јутрос у 8 на Платоу испред Филозофског факултета али је полиција спречила одржавање „Апсолутно ненасилне свенародне српске журке сексуално недевијантних“. Полиција је спречила возило са озвучењем да приђе Платоу и показала организаторима решење о забрани скупа. После легитимисања активисти ова два удружења одиграли су на Платоу „Апсолутно ненасилну“ партију шаха после чега су напустили простор и отишли на литургију у Храм светог Саве.

Агенти БИА су током литургије на платоу испред Храма ухапсили портпарола СНП 1389 Мишу Вацића, а ухапшено је још четворо активиста Покрета. Укупан број приведених у Полицијској станици Стари Град до 12 сати био двадесет.
Преостали активисти СНП 1389 и Удружења „Наши“ вратили су се на Плато у 11 часова како би се још једном уверили да нема окупљања сексуално девијантних особа, али их је полиција поново легитимисала и удаљила са лица места.

Иако у центру Београда није организован ни један скуп припадници МУП-а понашали су се као да је на снази полицијски час и малтретирали грађане који су искористили недељу и лепо време да прошетају градом.
СНП 1389 још једном истиче да је отказивање тзв. „Параде поноса“ велика победа грађана Србије над силом пропедерског - проевропског режима.

Такође, обавештавамо јавност да је бивши председник СНП 1389 и организатор протеста Радовану Караџићу - Раде Љубичић, који је јуче ухапшен, осуђен на 30 дана затвора.

СНП 1389 захтева хитно ослобађање свих ухапшених.


Информативна служба СНП 1389

Српски народни покрет 1389 захтева од МУП-а Србије да под хитно ослободи Радојка Љубичића - Радета, бившег председника наше организације. Љубичић који је ухапшен данас на Тргу Републике после смене на Скупштини СНП 1389 у децембру 2008. године наставио је да води протесте због Хапшења Радована Караџића на Тргу Републике који трају од јула прошле године.

Љубичић је, по истом основу, ухапшен и током посете америчког подпредседника Џозефа Бајдена када је у експедитивном поступку осуђен на 10 дана затвора. Ове је већ треће његово хапшење јер је у мају 2007. године ухапшен и осуђен због лепљења плаката Булевар Ратка Младића.
 
Обавештавамо јавност да Љубичић, као бивши председник СНП 1389, нема никакве везе са скупом који је заказан за недељу у 8. ујутру. Сматрамо да је повод његовог хапшења покушај застрашивања грађана Србије и спречавање даљих антирежимских протеста.


Информативна служба СНП 1389

Српски народни покрет 1389 позива све синдикате да 20. септембра у Београду организују радничке протесте како би показали која категорија становништва је најугружена и дискриминисана у Србији.

СНП 1389 сматра да Влада Србије помаже одржавање параде оболелих од педерастије како би скренула пажњу јавности са социјалних питања. Уместо да се јавност у Србији бави масовним отпуштањима радника, свакодневним штрајковима глађу и радничким протестима, власт преко својих медија месецима „бомбардује“ грађане информацијама о тзв „Паради поноса“.

Позивљамо све синдикате и раднике да не дозволе да се њихови проблеми заташкавају на овај начин и да 20. септембра дођу у Београд како би пажњу јавности усмерили на реалне проблеме Србије.

Информативна служба СНП 1389

Да ли као православни хришћани имамо друштвену одговорност?

Предуго смо као народ у дефанзиви по свим пресудним духовним и националним питањима. Превише смо се повукли из јавног живота. Затворили смо се у гето црквених порти и патриотских салонских кружока. Постали смо самодовољни и самосажаљиви. Готово смо укинули друштвени активизам православних хришћана и родољуба. Помало смо занемарили и социјалну функцију Цркве и лични друштвени ангажман. Како је дошло до тога да ми, српски хришћани и родољуби, треба да се стидимо своје вере и нације, а да родомржња, неморал, противприродност и лаж сваке врсте могу бити представљени као нешто сасвим нормално?

Шта дугујемо хришћанству и патриотизму?

Олако смо препустили забораву да је наша цивилизација у својој основи хришћанска, а наша историја у главноме патриотска. Зар нису прве организоване болнице у светској и нашој историји основане у хришћанским заједницама? Зар прве школе у нашем народу нису настале у манастирима? Зар хришћанство није први пример државне лојалности, са једне стране („Богу Божје, а Цару Царево”), али и грађанске непослушности сваком тоталитаризму (универзалној Римској држави која тражи поклоњење Цару као Богу), са друге стране? Зар прве хуманитарне, милосрдне активности нису заправо и прве активности Цркве? Зар најславније странице наше историје нису заправо епопеје родољубља? Постоји ли било који велики Србин у нашој историји који није био и велики патриота? Апсолутна већина њих почива на израженој хришћанској религиозности и патриотском уверењу и елану, који умногоме објашњавају њихове стваралачке домете (од великана наше науке, духовности и културе: Николе Тесле, Михаила Пупина, Милутина Миланковића, Николаја Велимировића, па до савремених спортиста). Да сагледамо радне навике, породичне вредности, књижевност, архитектуру, уметност и да видимо ко је више дао светској цивилизацији од хришћанства? Да погледамо шта је за једну државу и њену стабилну унутрашњу организацију важније од грађанске лојалности и патриотске државотворности? Како се догодило да смо, као носиоци најважнији социјалних вредности и функција, избачени из друштвене утакмице?

Данас, када је нови век почео светском економском кризом и сменом историјских епоха, и када се изнова превреднује све у шта смо веровали у прошлом веку, хришћанство и патриотизам могу и треба изнова да изађу у друштво и подсете на себе и свој смисао. То је наша хришћанска и национална обавеза да помогнемо свету, Отаџбини и човеку у егзистенцијалној кризи. Каква је наша вера и наше родољубље?

Наша вера је вера излажења у сусрет, јавна вера, вера сведочења. Наша вера се повлачи само кад је у питању време за молитву и лични подвиг, а све друго време је време за дела вере. Ми имамо веру која објашњава све и која је доживела све. Шта је за веру која је решила проблем смрти, који није могла решити ниједна вера и философија од овога света, да реши било који проблем човековог живота? Зар у мору надрилекара и лажних учитеља да се не чује глас вере освећене вишемиленијумским трајањем?

Није мало важно већ је много важно изнова нагласити да је наша вера без дела мртва и да су наша дела такође облици наше молитве Богу и врхунски изрази наше побожности. Наше родољубље је позитивна особина, (ре)афирмација најлепшег и најквалитетнијег у нама, посвећеност раду на себи и за друге. И наш патриотизам на речима, а без дела, је ништа, само празнословље и самокомпромитовање.

А где су данас дела наша? Зашто се не чујемо, не видимо и не деламо у Великој кризи чији је узрок у свету духовних и моралних промашаја, где смо у проблемима мора људи без посла и утехе, социјално угрожених, очајних, уморних, болесних, у затворима, младих на улици где је маркетинг греха и порока доживео историјски врхунац, и у разним другим животним проблемима и недаћама? Зашто нас нема, шта чекамо и када ћемо преузети друштвену одговорност? Хришћанство и патриотизам данас

Зашто бисмо данас избегавали било коју актуелну и провокативну друштвену тему?

Ако је тема светска криза, имамо шта да кажемо, јер је узрок и решење кризе у свету духовних и моралних вредности. Ако је тема екологија, имамо прави одговор, јер је еколошки пост према природи једини истински одговор на еколошке проблеме. Ако су тема људска права, хришћанство има свој став, и штити човекову личност од разних савремених облика технолошког тоталитаризма и противприродности. Ако је хуманитарна делатност, па то је друго име Цркве. Ако је било која тема која се тиче човека и људске заједнице, Црква је то или већ решила или са својим огромним духовним искуством може да реши. Ако је у питању одбрана националних и државних интереса, који су легитимно право свих народа на свету, како да ту нешто урадимо без изражене патриотске воље и снаге? На нама је, међутим, да се делатно укључимо у живот друштвене заједнице, изађемо из порте и салона у друштво, избегнемо ново протеривање на маргине друштвеног утицаја које нам се спрема под изговором да Црква не треба да се меша у политику, а да је национализам једнако злочин. Наша је обавеза да се умешамо у све оне актуелне друштвене теме које се тичу живота нас као појединаца, наших породица, наше нације и државе у којој живимо као њени лојални грађани. Питање је само да ли смо ми спремни за ову хришћанску и патриотску дужност и да ли имамо спремне потребне духовне и практичне одговоре на актуелна социјална питања.

У том смислу, Српски сабор Двери и позива све грађане Србије да нам се придруже у суботу, 12. септембра 2009. године на платоу испред храма Светог Саве у Београду у 16 часова и посведоче свој традиционални поглед на свет. Прошетајмо својом престоницом и покажимо да имамо свој смисао живота који желимо да заштитимо од агресивног рушења породичног морала и свих традиционалних вредности и заједница на којима почива опстанак нашег народа.
Време је да се чује глас православних Срба! Време је да на улице изађу наше - ПОРОДИЦЕ! Време је за породичне шетње! - За наша људска, верска и национална права! - За борбу против беле куге у нашем народу! - За живот детета у мајчином стомаку! - За очување нашег традиционалног система вредности! - За бољи социјални статус трудница, младих и сиромашних!

ЗА ОДБРАНУ ПОРОДИЦЕ! Субота, 12. септембар! Имамо право!

У Београду, На Велику Госпојину 2009.