Протест - дан 208. - 24.02. 2008
Протести против евроатланских интеграција, хашког фашизма и владајућег режима који спроводи такву политику, одржан
је 208. пут на Тргу Републике. Скуп је
започео молитвом.
Раде Љубучић, представник Покрета 1389 подсетио је да је данас шест година од како је Војислав Шешељ у Хагу и да је то још један показатељ неправедности и политизираности тог суда. Заиста је невероватно да такав суд, у коме је било толико скандалозних пресуда, сумњивих смрти, постаје мера за оцену демократичности и напретка Србије ка евреоатласнсикм интергацијама. Али какве су интеграције, такви су и услови, а они су погубни за српске националне интересе.
У другом делу излагања, Љубичић је говорио о недемократском карактеру владајућег режима и председника Тадића. Тадић доноси одлуке уместо владе, покушава да управља Народном скупштином, контролише већину медија... Таквом владавином он све више губи легитимитет и постаје диктатор! Он је без одлука Народне скупштине прихватио окупациону мисију ЕУЛЕКС, залаже се за усвајање противуставног статута Војводине, изјављује да се Србија не противи уласку Косова у међународне финансијске инстутције...Са овог места позивамо да се огласи и Уставни суд и целокупна јавност и да се побуни против оваквог, диктаторског режима.
Миленко Бодин, председник Студеничког Круга, удружења љубитеља српких манастира и организације која организује путовања на Косово и Метохију, окупљенима се обратио поздравом: Браћо Срби и сестре Српкиње помаже Бог! Бодин је прочитао вести Информационог центра, а затим је прочитао и једну песму.
Данашњи дан је још једном показао свеобухватност циљева и тема које се на веома озбиљан начин обрађују на овом протесту. Поред три основна циља, на протесту се говори о кључним економским проблемима, борби за слободу и демократију, о ситуацији у свету, затим о лошој културној и образовној политици.
Свакодневни протести се настављају, сигурно је да наша отаџбина заслужује личну жртву, зато дођите на Трг Републике од 17 часова.





24/02/2009, 23:52
Зоран Ђинђић је баш лепо „усрећио“ Хаг са Војиславом Шешељом.
Знали смо од самог његовог оснивања да је Хашки суд инструмент Запада за дисциплиновање Срба, а понеки Муслиман и Хрват (шиптарски терориста грешком и у пролазу) који се тамо нађу су само колатерална штета и замазивање очију наивном делу нашег народа. Ово ругло Правди је део пројекта усађивања Србима комплекса кривице.
На жалост код нас није постојао адекватан одговор на овај демонски пројекат, било због неверице, али пре свега, мислим, због избушености многих виталних служби Државе са непријатељским елементима који паралишу сваку конструктивну акцију.
Не занемарујем глупост и равнодушност људи из власти скоро две деценије уназад који су махом били заузети борбом за задржавање личне позиције.
„Услов свих услова је сарадња са Хагом“, изјавио је недавно Борис Тадић. Ништа ново за Србску јавност од њега, али признајем увек изнова изазива гађење.
Повремени „патриотски“ иступи горе поменутог најбоље објашњава извод из текста једног нашег недељника:
“АКО НЕКА МАРИОНЕТСКА СТРАНКА У „БАНАНА РЕПУБЛИЦИ” ТРЕБА ДА ПОПРАВИ ПОЉУЉАНИ ИМИЏ У НАРОДУ, ОНА САМО МАЛО ЗАОШТРИ РЕТОРИКУ, ОДИГРА НА НАЦИОНАЛНУ КАРТУ, ПОВУЧЕ ОДРЕЂЕНЕ ПОТЕЗЕ ЗАРАД ПРИКУПЉАЊА ПОЕНА НА ДОМАЋОЈ ПОЛИТИЧКОЈ СЦЕНИ, ИАКО У СТВАРНОСТИ ТИ ПОТЕЗИ НЕМАЈУ НИКАКВУ ТЕЖИНУ. СЦЕНАРИО КОЈИ ЈЕ У ПРЕТХОДНОМ ПЕРИОДУ ВЕЋ ВИШЕ ПУТА ВИЂЕН У СРБИЈИ.”
(извод је из текста „Амерички диктат виртуелној држави“ који можете прочитати на интернет адреси : http://www.revija92.rs/code/navigate.php?Id=599&editionId=65&articleId=283)
Понављам, овај горе извод је одлично објашњење за оно што сви проницљивији одавно знају, а то је да кад актуелни Председник говори како се Срби никад неће одрећи Косова то представља обично лицемерје.
Демо(но)кратски диктатор се одавно легитимисао, као и његов претходник Ђинђић својим иступима. Нисам сигуран ко је од њих својевремено рекао да је време да Срби раскрсте са митовима. Очигледно је да се мислило на Косовски Завет који и духовно и интелектуално превазилази оног који га је изговорио, те га ставља у ниво митологије.
Већ је о томе било речи, Косовски Завет је реалност, а мит нешто сасвим друго.
Толико за сад,
Поздрав.