Протест - дан 181. - 28.01. 2009
Током целог дана у Београду је падала јака киша и сузнежица, али протест на Тргу је наравно одржан. Скуп је у складу са православним карактером протеста, започео молитвом.
Раде Љубичић, представник Покрета 1389 обавестио је грађане да је у Швајцарској одржан скуп посвећен светској економској кризи. На њему је учествовало преко 40 најразвијенијих држава, међутим, међу њима нису биле САД. Швајцарска је као слободна земља, која није ни у ЕУ, ни НАТО одлучила да уводну реч одржи руски премијер Владимир Путин. САД су то схватиле као и велику увреду и нису желеле да учествују на конференцији. САД никако да схвате да је време униполарног света и њихове апсолутне доминације заувек прошло и да све више земаља уочава снагу и потенцијал Русије, Кине, Индије. То мора да увиди и Србија и да се окрене тим земљама, које су нам и много наклоњеније у односу на земље САД и ЕУ.
Прочитане су и вести до којих је дошао Информациони центар. Вест из Русије гласи да та земља према проценама може да храни око 450 милиона људи, што је 3 пута више од броја становника. У Ираку су се срушила два америчка, окупаторска авиона, али ту је посебно занимљиво истаћи да је агенција Ројтерс јавила да су то биле саобраћајне несреће!? Желели су да прикрију све очигледнију немоћ САД у Ираку и јачање отпора ирачког народа.
Треба истаћи и још једну вест! Четворица припадника Покрета 1389 који учествују у организацији протеста легитимисана су од једног припадника саобраћајне полиције и двојице припадника полицијске патроле. Легитимисање је трајало око 30 минута по киши у време пријављено за одржавање протетса. Наведени разлог је спорност транспарената?!
Упркос свим притисцима и пријавама од одређених НВО, организатори поручују да се протести настављају и да су наше идеје и вера, јаче од сваке силе, новца и моћи. Видимо се на Тргу од 17 часова и 30 минута!
28/01/2009, 23:30
Не сумњам да Руска пољопривреда може да прехрани број људи који сте навели.
Све је ствар државне дисциплине и организације.
Тема пољопривреде је веома значајна и добро је што сте је поменули. Село у Србији је систематски уништавано још за време Тита, што је оставило тешке последице и на пољопривреду. Не заборавимо, Србски народ је десетогодишње санкције издржао захваљујући сопственим изворима хране. Са правом данас ваља поставити питање: Да ли се пољопривреда као стратешки ресурс Србије од доласка Досманлија на власт налази на удару оних снага из света које Србију желе да лише њеног најважнијег стратешког потенцијала и тиме поткопају један од најважнијих стубова самосталности земље? Када су долазили на власт, у ДОС у су причали како је потребно аграр препустити тржишту. Заборавили су, да форсирање тржишта има смисла у организованим системима, али не и у нашем крајње неуређеном.
Осим тога, држава је почетком миленујума код нас укинула заштитне цене за пољопривредне производе.
Да се разумемо, пољопривредна производња која треба да буде наша витална грана, не може да се темељи тек на ентузијазму појединаца, већ се морају створити општи услови који би пољопривреду у целини и по структури подигли на виши ниво и омогућили рационално коришћење природних ресурса.
Држава мора да предузме конкретне економске мере, одреди стратегију и има визију за много година унапред. Овако наш сељак, захваљујући штетним уговорима о слободној трговини бива потпуно дестимулисан багателним ценама или боље рећи дампиншким.
Сва озбиљнија истраживања указују да ће, поред енергената воде, контрола над ресурсима хране бити поприште велике борбе у 21. веку.
Наводим цитат из књиге Ноама Чомског „ПРОФИТ ИЗНАД ЉУДИ-неолиберализам и глобални поредак“ (Noam Chomsky – “PROFIT OVER PEOPLE -Neoliberalism and Global Order”):
„Улога државне управе и иницијативе у успешним економијама требало би да нам буде позната прича.
....
Овде долазимо до друге важне одлике модерне историје. Доктрина слободног тржишта се појављује у два вида. Први је онај званични који се намеће незаштићенима. Други је онај који бисмо могли назвати“стварно постојећом доктрином слободног тржишта“ која гласи: тржишна дисциплина је здрава за тебе али није за мене, осим ако ћеми донети привремену предност. Ово је „стварно постојећа доктрина“ која влада још од седамнаестог века, када се Британија појавила као најнапреднија развијена европска држава са радикалним порастом стопе опорезивања и ефикасном јавном администрацијом за организовање фискалних и војних активности државе и која је постала “највећи актер у економији“ и њеној глобалној експанзији, како пише британски историчар, Џон Бруер.
Британија се најзад стварно окренула либералном интернационализму – 1846. после 150 година протекционизма, насиља и државне моћи који су је поставили на чело сваке конкуренције. Али то окретање тржишту није било без прилично резерви...“
Толико о (не)слободном тржишту. Закључак је да држава мора да ради свој посао у заштити националне привреде и произвођача и да страну конкуренцију дозвољава у мери која заиста омогућава стимулисање на развој. На жалост демагози неолиберализма код нас су обавили свој прљав посао, а од ове скарадне владе не можемо много доброг очекивати. Но, треба говорити јер тако још увек можемо покренути неке ствари на боље.
Предлажем да се на Протестима чешће помиње стање у нашој пољопривреди (немару државе према њој) и наказна приватизација државних фирми који су своју производњу базирали на природним ресурсима.
Срдачан поздрав.