Протест - дан 177. - 24.01. 2009
Данас је на Тргу Републике, пред неколико стотина грађана, одржан 177. дан протеста против уласка Србије у Европску Унију, НАТО и против хашког фашизма. Данашњи протест имао је две специфичности. Прва је да је организована прва протестна шетња у 2009-ој години, а друга је да је протест био одржан под називом Слобода Словенима, као знак солидарности словенских народа. Скуп је као и увек започео молитивом.
Први се окупљенима обратио Раде Љубичић, представник Покрета 1389 који је још једном поновио основне захтеве протеста и да су његови организатори надстраначке и патриотске организације којима није циљ власт, већ остваривање вредности за које се залажу. Говорећи од данашњој акцији истакао је да је њен циљ повезивање и учвршћивање веза међу словенским народима, посебно са братским руским народом.
Владимир Кршљанин председник Народног покрета Србије је говорио о "обојеним револуцијама", које су изведене у Украјини и Грузији, налик на октобарске промене у Србији. Циљ ових револуција потпомогнуте из иностранства је удаљавање тих земаља од Русије и стварање непријатељства према њој. Са Украјнским и Грузијским режимом то им је у великој мери и успело, али у Србији је исувише јака веза српског и руског народа. Повезује нас словенство, православље и борба за слободу. Кршљанин се осврнуо и на минулу гасну кризу, коју је под утицајем запада изазвао украјински председник Јушченко. Циљ је био изазивање Русије и њено слабљење. Међутим, руски одговор је био муњевит, баш као и у одбрани Јужне Осетије.
Миленко Бодин, председник Студеничког круга, истакао је да је поносан што говори у престоници свих Срба, на Тргу Слободе. Оно што свако мора да зна је да Срби не могу бити поражени и да никада неће клечати на коленима, и да бројчаник који означава број дана протеста заправо представља одбројавање актуелном режиму и евроатлантским интеграцијама. "Уз веру до коначне победе, живела Србија и живела Русија", закључио је Бодин.
Бранислав Југовић, уредник Информационог центра, прочитао је вести чије је циљ пробијање медијског мрака у Србији. Прва се односи на ситуацију у Хрватској где је у последњих неколико дана, минирана кућа православног свештеника, стигла лажна дојава о бомби у хотелу где је одсела српска репрезентација, где је уклоњена српска застава у Задру, нападнути функционери КК Хемофарм. И онда нам причају о демократији и правима Срба. Југовић је истакао једну лепу и поучну вест о девојци из Србије која осваја највише планинске врхове у Европи без руку. Она је доказ да је све могуће када постоји јака вера и упорност, тако да и ми у нашој борби морамо истрајати.
На Тргу је говорио Иља Корбјечев, Рус, представник организације Млада Русија. Циљ те организације је јачање националне свести и подршка руском руководству предвођене Владимиром Путином. Он се на српском језику обратио грађанима рекавши да је циљ данашње акције да се укаже на погубно деловање украјинског режима, који руши односе две православне државе Украјине и Русије. Иља је завршио уз усклик, живела Србија и живела Русија!
Након говора формирана је протестна колона, на чијем се челу налазио транспарент посебно израђен за ову прилику. Током шетње, која је изведена до амбасаде Украјине, певале су се српске и руске патриотске песме, "Косово је Србија не треба нам Унија", "Србија-Русија". Испред амбасаде, колону демонстаната, којој су се прикључили и бројни Београђани и представници Покрета Образ, сачекао је кордон полиције, али и представник украјинске амбасаде. У протестном писму које му је уручено истакнуто је да протест није упућен против украјинског народа, напротив циљ је повезивање словенских народа, али је то са владајућим режимом у Украјини немогуће. Након овог разговора, веома добро организован протест, је мирно завршен.
Свакодневни протести се настављају у 17 часова на Тргу Републике.
25/01/2009, 14:46
Драго ми је што је акција успела и истовремено ми је жао што нисам могао да дођем.
Осврнуо бих се на догађања у Хрватској која заправо и нису изненађујућа. Наговештај распада СФРЈ је и почео са испадима на трибинама, а поготово добро памтимо када су фудбалери Партизана, бекством, једва спасили главу испред линч гомиле на Пољуду. Тада је јавно спаљена на централном јарболу и застава бивше државе. Цео чин као је да је био прави ритуал и предсказање. На Максимиру по унапред припремљеном сценарију, навијачи Динама упадају на терен и спречавају да се одигра утакмица у којој је тада супериорна Звезда била изразити фаворит. Није прошло дуго, а на пријатељској утакмици репрезентације СФРЈ и Холандије уочи одласка на светско првенство у Италију у Загребу, химна бива извиждана на отвореној сцени. Само луд човек није могао да после свега извуче поуку: Југославија је била мртва, а рађала се нова усташка држава.
Даље, сетимо се Европског финала у ватерполу 2003. између Србије и Хрватске у Цељу када су обезнањени од беса због пораза навијачи Хрватске поново опасно угрозили и наше играче и све живо око базена. Рукометаши Партизана су морали да излазе на споредни излаз хотела у коме су одсели приликом реванш утакмице у Загребу пре неку годину. Било је ових ствари колико год желите у протеклом периоду, тако да насртај на кошаркаше Звезде у Сплиту и није ништа ново.
Све ово одсликава и стање Срба у Хрватској. Хрватска власт декларативно позива Србе повратнике и тобоже им излази у сусрет, што је све представа због међународне јавности. Мећутим, на терену је ситуација сасвим другачија. То најбоље знају Срби у Хрватској.
Усташлук никада није добио заслужену казну, а сваки некажњени злочин увек гледа да се понови. Да је такав план постојао и приликом распада СФРЈ посведочили су нам Шпегељ, Бољковац и још неки ликови којима се имена не сећам, на снмцима које је снимио тадашњи КОС. Чуди ме да се оптужени Срби у Хагу интензивније не позивају на тај очигледан доказ за оно што се спремало.
А што се тиче Хрватске оптужбе против наше државе за геноцид, наводим део из интервјуа Радована Караџића са почетка деведесетих који је објављен у „Светигори“ број 184. (октобар 2008.) након његовог хапшења:
„... али морам да кажем, већ опште мјесто, типичан примјер тзв. Пројектованог мишљења: другима се приписује оно што је сам радио. Опште мјесто у психоанализи. И када за нешто оптужују Србе, мени је јасно да тај који оптужује тачно зна шта би Србима радио. А, онда он мисли да ће то Срби њему радити...“.
Управо то, Хрвати пројектују сопствени злочиначки и геноцидни менталитет на нас. Мере собом све што их окружује. А, Тадић нека се и даље извињава, али нека зна да је то учинио и чини у своје име и у име својих гласача. У име СРБА НИКАДА. Написао сам једном већ, тај човек не припада нашој СРБСКОЈ ВРЕДНОСНОЈ И ДУХОВНОЈ ХИЈЕРАРХИЈИ. Није он од нашег рода. Биолошка припадност није гаранција да се заиста припада СРБСТВУ.
Браћо, само напред и видимо се.
Поздрав.