Протест - дан 157. - 25.12. 2008
Грађани који свакодневно показују љубав према Србији и спремност на жртву зарад општег добра, окупили су се и данас,157.дан на Тргу Републике по хладном и снежном дану.
Скуп је започео молитвом, јер поред родољубља,ове протесте одликује и повратак нашој православној вери.
Након молитве,окупљенима се обратио Раде Љубичић,представник Покрета 1389.Он је говорио о значају медија,који су под великим утицајем наше евро елите и њихових миљеника и о њиховом систематском раду на пропагирању одређених западних вредности.Истина о ЕУ,која није нимало бајковита,се јако тешко пробија у јавност и једно од средстава у борби против такве медијске сцене је и Информативни центар, који је почео са радом и помоћу којег је и данас истакнуто неколико занимљивих информација из земље и света.
Миленко Бодин, председник Студеничког Круга је говорио о ситуацији у нашој војсци у светлу актуелног сукоба министра одбране Шутановца и начелника генералштаба Поноша. "Само презиме Понош представља шаљив, али и илустративни показатељ у каквој је ситуацији наша војска, у којој је ПОНОС извргнут руглу", истакао је Бодин. Он је подсетио на велику улогу српске војске у историји нашег народа, иако су нажалост, њени војнички успеси често обесмишљавани у преговорима неспособних политичара. Када је била славна, војска је била народна и отаџбинска, а не као сада, када постаје професионална. На тај начин се жели прекинути веза са њеном славном традицијом, али и са народом са којим је увек делила судбину.
На скупу је говорила и Љиљана Булатовић која се својим књигама и писањем бори за истину о српским херојима током грађанског рата у БиХ. Она је говорила и о својој новој, трећој књизи о страдању Срба у Сребреници и на тај начин направила својеврсну трилогију српског страдања, о ком се углавном ћути.
Протести се настављају и позивамо све грађане да нам се придруже у свакодневној борби за бољу Србију и да шире истину о овим протестима и његовим циљевима.





25/12/2008, 23:45
Кад смо већ код презимена, Шутановац на месту Министра одбране је још грђа симболика, неголи Понош на месту првог генерала. Шут је, наиме, онај који нема рогове (бик, ован...), а позната је народна изрека: шут са рогатим не иде!
Разграђивање наших оружаних снага почело је убрзано још док је актуелни председник Србије био министар одбране, а сада доживљава неку своју финализацију.
Кажу за нас, Србске патриоте да смо параноици оптерећени теоријом завере против свог народа... итд. Е, сад питам ја: није ли монстроузан и издајнички чин разграђивати војску (увођење цивилног служења војног рока, уништавање оружја, отпуштање официра прекаљених кроз ратове у последњој деценији протеклог века, дебилска организациона структура...) и поред опште познате чињенице да је НАЈДУЖИ ПЕРИОД МИРА НА БАЛКАНУ БИО ОД 1945 ДО 1990. ГОДИНЕ?!
Да је то наменски учињено, несумњиво је.
Што се тиче професионализације, ради се о пројекту одвајања војске од народа и стварање од армије чак неку врсту батине за народ. Одвојена група професионалаца поступа по наређењу без осећаја као и специјалне јединице Полиције. Не би смело тако.
Даље, професионалац живи од првог у месецу до првог, дакле за плату. Не очекујете ваљда од просечног менталног склопа таквог војника да се жртвује у одлучујућим ситуацијама неке битке?!
Што се Сребренице тиче има ту још превише тајни. Истичем најпре улогу страних обавештајних служби у свему што се одиграло као и стратешки организован пројекат сатанизације Срба у маркетиншком и сваком другом смислу који је осмишљен пре, а реализован након свега. У демонској буци на Западу, друга страна се није могла, а ни смела чути. О овоме се мора још говорити и писати са наше стране.
Срдачан поздрав.